Gromovi kao uspavanka.

(via FB images)
Grmljavinska me oluja poharala.

Ne bojim se te elementarne nepogode,
još od doba jedrenja 
i havarija utisnutih u sjećanje.
Pomogla je i činjenica da sam 
mama,
a mame se ne boje ničega. 
Uglavnom ničega.
Očito mi je večerašnja 
paklena nevera 
dramski sjela.
Moj grad je poznat po brzopoteznim olujama,
koje tolikom jačinom prohujaju
i još brže nestanu,
da je poslije nejasno jesmo li sve sanjali ili...
Našla sam sebi himnu
koja ima utješni ritam.
I to će biti to.
Sigurno...

Notte notte.