3,4 sad - idemo!

Živim pod mediteranskim nebom.

Tu je sve na - 3,4 sad.

Temeperamentno, impulzivno, snažno, do srži.

Tako i blagdani završe 

masivnom kišom, pijavicom, 

mračnim danom koji još malo dopusti 

svjećice po kući i bezsnježni ugođaj, 

koji filmovi i prigodna muzika nadoknade, 

a onda paf: počne ljeto.

Zapravo, tako normalno:)

'Jer šta se tu ima radit' više, kad smo završili s feštama!?!'

Probudiš se odjednom u bistrini jutra,

natakneš naočale za sunce već na prozoru spavaće sobe,

pa takav otapkaš na doručak

i zaboraviš na jelene, sobove, srne, saonice, praporce, tone kolačića, kuhano vino, 

jer ništa više ne paše uz blještavo nebo koje se ugodno ljeska u tvojoj duši.

Topli kakao zamijeni visoka čaša hladnog narančinog soka,

koji klizne osvježavajuće u tebe.

Promisliš na kremu sa SF, na japanke, 

čuješ kao muzičku pozadinu zapljuskivanje mora, 

kotrljanje šljunka, 

asocira te na breskve 

i miris kože okupane u moru,

pa se fino 

osjećaš isprane zime sa svoje površine,

spreman za sezonu novu.

Klima i mene uvelike određuje.

I kod mene je moguće okretanje stranica na ono isto 3,4, sad.

Uz mrvicu hrabrosti, dakako.

Jer... kad ćeš, ako nećeš u ovom životu!?!

via HERE

via HERE

via HERE 

via HERE 

via HERE