Kako znaš da su ti sva čula napeta? Dosta lako :)

Probudila sam se u tamnoj južini.

Sada, bliže podnevu,

 imam određeno vrijeme 

za predah u svom domu,

prije nego krenem dalje,

a vani zablistalo sunce.

Ne ono jasno sunce, 

nego ono drugo

koje zbunjuje.

Čujem upravo kćerin alt 
koji samo kratko kaže,

valjda meni: "Preloš je dan."

Ne očekuje komentar, čini mi se.

Bila sam slikati zub,

radnju koju mrzim iznad duše,

iako se modernizirala

pa ti ne bude zlo.

'Slikar' u modernom 'dućanu',

s najnovijim aparatima

i lošom televizijskom slikom 

punom snijega 

s ekrana na zidu,

toliko je bio čio,

da je odskakivao sa zemlje 

dok se okretno vrtio 

kao čigra 

oko mene.

Konverzirao je sa mnom 

kao da sam ustrašeno dijete 
od kojih 4 godine

koje je došlo pedijatru 

s prethodnim lošim iskustvom 

zbog injekcija penicilina koje pamti

ili na šišanje šiški u frizera, 

ali onda mi je samo 3 ljeta.

Jadan je pokušavao biti simpatičan,

kvalitetno duhovit

i zarazno nasmijan,

ali nije me zarazio.

Kako sam pristojna, 

smijala sam se njegovim pošalicama

i to grleno glasno 

kao Sandra Bagarić,

što mi je oduzelo svu snagu.

Kada sam izašla sva dražesna 

zasuta umanjenicama,

jer mi je tepao 

daleko žešće nego da smo u metropoli,

osjećala sam se iznimno glupo.

I onda sam,

 obavljajući niz stvari putem,

doživljavala prečudne 'susrete',

koji su me nasmijavali.

Ako izuzmem 65 % ljudi 

sa sunčanim naočalama 

na hrbatu nosa

u antracit danu,

vidjela sam dvojnika koliko hoćeš...

Tonya Cetinskog u plavom "Yugu".

Sašu Lošića Lošu koji gura nizbrdo crvena dječja kolica tipa kišobran.

Ružno ostarjelu Cher na kasi.

Davida Rockefellera sa štapom, s kojim sam se i popričala.

Mladog Nadana Vidoševića u trenirci i mokasinkama.

Oronulu Suzi Quatro koja prodaje špinat po suho zlato.

David Lee Rotha pogrešno odjevenog, ali od kojeg sam se stresla.

Mog pokojnog oca na Vespi.

Tada sam, srećom, već bila u blizini svoje adrese.

Trebala sam jaku Cedevitu.

Jedini autentični lik bila je nekadašnja sudionica 

izbora za Miss

koja ima jednu nogu kraću.

S njom se uvijek pozdravim

ili barem mahnem,

kada prođem pored papirnice

u kojoj radi.

Ona je najtužnije izgledala.

I bila je u crnini.

Nisam se zaustavila pitati kako je,

ali sam joj uputila topli osmijeh.

Sada ću se izvesti kolima,

bolje mi je...

U međuvremenu ono sunce je nestalo s neba.

via HERE