Sve što bih mogla reći, tajno je ili kažnjivo ili prosto.
Zato neću reći ni riječ.
Onaj tko treba jasno čuti svaku moju misao,
čuje je i dok šutim.
Izležavam se na salonskom kauču danas.
Nenaoružana.
Bezvezne frizure.
Nejasno je ležim li ili levitiram.
Mislim ovo potonje.
Kao nehajno odložena igračka,
koja je živahna,
pa čudno stoji u prostoru,
ono kad 'baciš pogled' put Salona.
Nije ružan prizor,
zabavan je,
svakako izazove osmijeh.
Jer ja sam komična i kada mi to nije namjera.
Srećom pa postoje čitači misli kojima je dovoljno zaviriti u moje oči.
Zato nisam slikala selfie.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.