tajnovita idila

I tako upotrijebiš maštu, 

pa sagradiš neko utočište u svojoj duši, 

nije važno je li veliko ili malo, 

poznato ili nepoznato, 

novo ili doživljeno,

čudno ili normalno.

Važno je da je to malo, toplo, sigurno mjesto, 

kamo možeš pobjeći 

i sakriti se od pljuska nevolja koje te zadese 

bilo bez kišobrana, 

bilo s kvalitetnim kišobranom 

koji se ipak razbije.

Ako se kišne kapi pretvore u ledenu krupu 

koja bolno pada na glavu i leđa, 

štalica je nužna.

Tamo sam većinu vremena.

Ne uspijem uvijek ni skinuti uniformu njegovateljice,

nego se uniformirana teleportiram.

I ozdravit će duša moja 

od točno top pet (5) stresova, 

nabrojenih u knjigama stručne vrste!

Dala sam sebi riječ.

I vama:)

Lowell Herrero