11. 10. 2012.

polusneno


delicious.
via colors of life
Imala sam rani ručak, prerani. 
Ali, danas je mama odlučila otići svojoj kući 
i započeti novo poglavlje, sama. 
Počastile smo se kesten pireom 
i kucnule u naše zdravlje.
Koliko emocije umaraju!?!
Daleko više nego kopanje.
Želeći joj pomoći zadnjih desetak dana, 
zatomila sam vlastite emocije, 
odnosno kontrolirala sam ih uredno 
sve do večernjeg počinka. 
Onda bi se slamala. 
U toplini velike postelje.
Odbolovala bi koliko bi bilo snage. 
Pet velikih stresova polako sjeda na svoje mjesto, 
u mislima, srcu, duši, raspoređuje se u meni, preslažu.
Izgubljena sam, samo se pravim da nisam. Opet.
I zato svi uvijek drže kako sam vesela, jaka, vjetropirasta, možda neozbiljna osoba, pogodna za druženje.
"Lako njoj, kod nje je uvijek sve u valceru!"
Međutim, ne zna se da sam ja zapravo 
odabrana za pozadinske poslove, 
za nevidljive konce pod prstima, 
za organizaciju prezentiranu 
navodno spontano... 
Gotovo se uvijek realiziraju moje ideje, 
one iz pozadine,
a svi sretno zaključe kako su 
pametni, ekspeditivni, mudri i bistri. 
Onda ih ja slušam kako prepričavaju moje heureke, 
a ja se divim, pristojno divim, beskrajno divim. 
Tako je manje naporno. 
I nije mi stalo istjeravati istinu. 
Baš me briga za zasluge i slična sr... 
Nemam vremena dok prikupljam svoje komadiće 
i pitam se u kojem će pravcu sada moj novi život krenuti... 
Znatiželjna sam. Možda zabrinuta. Malko prazna. 
Jedino što intenzivno tražim zadnje vrijeme 
prokleti je punjač 
koji će moje snage napuniti 
da se ne ugasim.
Svijetli mi narančasta lampica.
Moram požuriti s nalaženjem vražjeg punjača. 
Pa, opet... ove dane sam se sjetila zaboravljenih činjenica i događaja iz vlastitog života, 
koje sam upotrebljavala u tješenju dragih osoba, 
pa se zabezeknula još jednom 
koliko sam toga 
nevjerojatnog 
proživjela... 
Da li ću ikada smjeti objelodaniti autobiografiju..!?! 
Neću, naravno. 
Osim ako poživim koliko i Roberta Brooke Astor:)
Oko mene trenutno mir.
Umorni su polijegali nakon ručka, 
a ja se radujem malim stvarima... 
recimo kremastoj popodnevnoj kavici.
Trebam zagrljaj 
ili barem muškaračko tapšanje po leđima, 
u znak podrške. 

Broj komentara: 11:

  1. Ti si jedna jako iskrena osoba i to je jasno iz svake rijeci,zato te i cijenim i volim.Zelim ti da nadjes punjac i za tebe nema straha,zasluzujes dobro.Grlim te i tapsem ako hoces i muskaracki (ha ha).

    OdgovoriIzbriši
  2. Andjelka Marinkovic-Rakin: Ljudi koji ne primecuju moju, tudju dobrotu cine da zanemim. Dok mi ne dosadi. Onda, bez emocija, nekima nabijem na nos. Pocnu da me postuju i ne pitam se da li je to besmisleno.

    OdgovoriIzbriši
  3. Daniela Dvornik ja te grlin iznova se ponovo čudeći koje su to tajne niti koje povezuju tvoj i moj put..... ako treba - znam ja i muški potapšat po ramenu..... ♥

    OdgovoriIzbriši
  4. oranka Abramovic: ♥

    OdgovoriIzbriši
  5. Ja obožavam kad osim predivnih slika, mogu da pročitam tvoje riječi jer volim kako pišeš:) Zagrljaj od mene

    OdgovoriIzbriši
  6. Ljudi, hvala na komentarima, podršci i komplimentima! Budite i dalje moji dragi salonski gosti:)

    OdgovoriIzbriši
  7. Thank you darling,
    na ovom luckastom plesu kojeg smo upravo otplesale u Cotton Clubu tvoga salona.
    Pomalo lijeno, pinkicu i stidljivo pocele smo cupkat, para rara rapampa pa, zanjihale kao bokom lijevo, pa bokom desno, rame lijevo jendva, rame desno jendva dva, truba mami parampapapa, subidudbiduduaa, klapaju taci, leti perje, suskaju perle, saxofon je magican, truba zavodljiva, subidubi dubida, noc je carobna, ovaj ples, takva je terapija, parampapa, tell me darling... are you having fun?

    OdgovoriIzbriši
  8. SAVRŠENO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! TO JE TO!!!

    OdgovoriIzbriši
  9. A moja boršica od crnih perlica, na stoliću ispod mini štel lampe, oslonjena........:)

    OdgovoriIzbriši
  10. :)
    Moja beige salpetica jos mirise na sinocnji ples.

    OdgovoriIzbriši

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.

link within

Related Posts with Thumbnails