povratak sebi

Dvoje rođenih i jedan posinak veselo su ručali za našim stolom, a onda otišli na dvodnevno jedrenje s mojim bivšim suprugom. Vesela je to družina,a orden što sve 'štima' krasi moje prsi, da ne bi bilo nezgodne zabune. 
Kad sam zatvorila vrata, a nakon što je nautički stilizirana momčad izašla, osjetih - olakšanje.
Sva iznurenost koja me, zbog silnih davanja, emotivnog angažiranja i iscrpljenosti polivalentnog tipa, snažno grlila zadnje dane, netragom je nestala...isparila.

photo by pamela hanson

U hipu sam postala opet - ženska.

Nestala je mama, skrbnica, njegovateljica, savjetnica, odgajateljica.

Desio se taj čudesan povratak sebi.

Poznata mi ta preobrazba, samo je dugo nije bilo.

Nisam ni slutila koliko sam je željna.

Ni koliko sam ja u stvari mlada.

Ni koliko je životne energije, iskri, plama, radosti u meni.

Bila sam se posvetila ulozi majke još potpunije no inače, a i inače spadam u kategoriju predanih.

 

photo by pamela hanson

Danas se dogodila jedna neobičnost. Neočekivano sam kontaktirala s osobom koja živi na potpuno drugom kraju svijeta i kod koje sam prepoznala identičan 'problem'. Smrzla sam se od takve slučajnosti. Najprije sam zatomila vrisak zbog stanovite podudarnosti, a onda se nasmiješila na otrcanu i kičastu frazu kako 'život piše romane' .

I ne bi bila ja na svom blogu, da nisam 'na čekanju'. Muž dovršava neki važan znanstveni rad, a ja sam strpljiva i čekam svoj red. Slušam kako je najvažnije da smo jedan pored drugoga i po ne znam koji put se pitam 'stvarno Rea, što bi ti htjela!?!' Možda sam prevjetropirasta, možda još nisam ni sazrela, tko zna...Vrijeme je da se uozbiljim:) Ah, divno li je opet biti samo - Rea!

Falila sam sama sebi...