Dvije riječi samo

Poplaćala sam račune

i ljutila se na neke nesuvislosti

koje nisu moja krivnja.

Spremam se na balet,

idem se odjenuti,

mada večeras neću nastupati,

pa ne trebam razgibavanje,

navlačenje tutu-a,

preglatke blistave pazuhe,

mada to zadnje jedino imam.

Na ovu vrelu južinu,

posve će mi goditi 

uranjanje u miris kazališta

i ublažene korake ljudi 

koji gaze tapeciranim podom.

I onda prepuštanje..........

Dok se oblačim i češljam,

pijuckam ostatak cappuccina,

ograničila sam misli 

na samo jedno,

ono što mi čini dobro.

Sve ovo stresno ignoriram ovog predvečerja.

Razmišljam

 je li istina 

da ako se nešto 

treba dogoditi i dogodit će se!?!

A, ostalo onda stvaaaarno 

nije ni bitno,

jer je ionako 'fake'!?!

Muziku koja me prati u spremanju,

dijelim direktno iz svog Salona

u virtualni Salon za durenje.

Imajte opuštenu,

ali i poticajnu večer,

molim vas.