Ovo je moj speakers' corner, moje salonske novine, moja radio postaja ili mini TV show, kako god shvatili. Bitno je da ja znam zašto mi služi ;)

22. 09. 2015.

Tretiranje studenta 'po doma'- autor na dnu teksta:)

Danas, poslije ručka, 
koji je Kći pripremila, 
imale smo malu 'ćakulu' 
uz espresso macchiato.
EAT. SLEEP. STUDY. REPEAT. T-shirt
via HERE

Elem, govori ona meni, 
nadovezujući se na priču o ispitima svojih prijatelja, 
o razlici onih koji su potomci fakultetski obrazovanih roditelja (Prvi) i

kako je daleko lakše studentima čiji roditelji nisu visokoobarazovani , 
nego žive na selu i rade u svom polju, recimo (Drugi).

Kaže ona tako...

"Uvijek ti je ta razlika očigledna.
Stvar je u 'presingu'.
A, to je nešto najodurnije.
I naaajteže."

1. Kad upišeš fakultet.

Prvi: "A, nego di ćeš? Jasno da si upisao faks." (uz negodovanje zbog odabira faksa!)

Drugi: Priprema se veliko slavlje u obitelji. 
Prvi iz obitelji na fakultetu. 
Nema razlike između 
dana upisa na fakultet,
studiranja
i dana diplomiranja.

2.  Kad počnu predavanja.

I jedni i drugi rado pričaju o svojim potomcima, 
koji odlaze na fakultet
 i slušaju 'ta predavanja naporna',
s tim da  

Prvi: S itekako debelom sumnjom pričaju o tome 
i već prelaze na prve ispite rokove 
'kad će se dobro pokazati šta su zapravo i tko su...'

Drugi: Dive se svojoj djeci. 
'Odgovoran je i trudi se'. 
Poštuju cijeli proces intelektualnog razvoja. 
Ponosni su što uopće razumiju što im Profesor 'tamo' govori.

3. Zakorači se u ispite. 

Prvi: Odmah je selekcija 
je li jednostavno i 'lagan je to predmet to ćeš ka od šale' 
ili uvriježeno teški ispit. 
Roditelji to procjenjuju u skladu sa svojim prijateljima,
 s vlastitim iskustvom 
i u priči s ostatkom obitelji. 
U tom slučaju, nebitno je ako dijete dade, recimo, 
šest ispita
koji pripadaju kategoriji laganijih, 
dočeka ih reakcija: 
'Aaaa, ništa to,
 dok se ne riješi kapitalac, 
tek ćeš tad vidit jel' ti uopće leži 
taj fakultet 
koji si odabrao!"

Drugi: Prvo ne može vjerovati da mu je dijete došlo do 'toga', 
a onda opet svaki ispit se dočekuje s ovacijama, ponosom, suzom u oku 
i izjavama 'znao sam da ćeš ti jedini uspit u ovoj obitelji'. 
Ako je potomak položio Engleski jezik na nekom fakultetu (ne na filozofskom!), 
reakcija je:
 "Vidiš ti to!!! 
I na engleeeskom si čak položija tu materiju!"- opet sa suzama u očima.

4. Ustaljene aktivnosti, kao prikupljanje potpisa, pečata i predavanje seminara.

Prvi: Pogledaju studenta s visoka; 'Zašto mi to uopće govoriš? 
Još najbolje da nisi dobija potpise!"

Drugi: "Sve je potpise skupija od profesora. Ala šta je odgovoran, kako on temeljito taj faks odrađuje. Vridno je to moje dite."

5. Učenje.

Prvi: Prvo, svatko od roditelja ima svoju teoriju kako je najbolje učiti... 
da li je to riječ o normi, satima, podcrtavanju. 
Kada napokon u 25-oj godini života, taj poveri student 
izbori svoju autonomiju 
da je fakultet samo njegova stvar,
 uslijedi razgovor tipa: 
" NEĆU SE MIJEŠAT, al' jesi li siguran da si se dobro spremija za taj ispit??? Mi smo se prije ispita zatvarali, nismo jeli, ni pili, ništa ispod 14 sati učenja, eventualno zapalit duvan tri minute." 
A, onda nakon toga:" Šta pušiš toliko? Znam da su ispiti, previše pušiš, misli malo na pluća." 
A, ako se taj isti student drzne 'spustiti na kavu' u obližnji kafić:
 "Kavaaa? NEĆU NIŠTA GOVORIT, ali to deset dana prije ispita, 
nemoj mi dolazit kad ne položiš, zapamti ovo! 
Al', ti sve znaš, to je tvoje, ti upravljaš sa tim, pa ajde, pij kavu!" 
I kad se vrati s te kave, dočeka ga omanji kućanski posao jer
 "Ide se na kavu, ima se vrimena!"

Drugi: Tu niti itko zna kad uči, niti da li uči. 
Sam svoj čovjek. 
Eventualno dobije paket s hranom od majke 
i telefonski razgovor: 
"Ništa se ti dušo moja ne brini. Jel' puno teško?" 
I očajava jednako kao da je s tobom na fakultetu. 
I bude još: "Ja to ne bi mogla, svaka ti čast!" 
I opet student dobije potvrdu samog sebe.

6. Dođu praznici.

Prvi: "Samo izlaziš vanka." 
Aktualna tema je stalno - fakultet. 
Gleda se kako se i gdje stoji s akademskom godinom - koji su slijedeći planovi, 
kad bi se u toj datoj situaciji u kojoj se nalazi student, moglo diplomirati, 
za koliko će se to realizirati. 

Drugi: Opet 'feštica'. 
Vratio se "doktor", sin iz grada, gospodin čovjek 
(nema veze što ima u gradu podrumsku sobicu s krevetom u jadnom kvartu). 
Reakcija jednaka kao da student koji je potomak Prvih, dođe na praznike iz Padove
 gdje briljantno studira medicinu. 
Dok, gospodin čovjek Drugih, tijekom praznika pažljivo se sluša, 
uvažava se njegovo mišljenje, 
majka ga tetoši hranom, 
otac ga tapše s divljenjem po leđima, 
dolaze rođaci u posjet koji ga baš više ne gledaju u oči. 

7. Literatura.

Prvi: "Iz čega to učiš? Jel' to skripta? Daleko ćeš dogurat tako! Evo ti lova, kupi knjigu i iz nje uči!"

Drugi: Prvo, kad ugledaju debelu knjigu: 
"Čekaj i cilu tu knjigu moraš naučit? Za jedan ispit???" 
Kad student kaže da je to skripta, reakcija je:
"A, šta je to? (pa kad im se objasni) Vidiš, kako si ti snalažljiv, povezan sa svima, pametno moje!"

8. Pad ispita.

Prvi: "Jesi li siguran da ti to dobro učiš? 
Možda ne učiš dobro!?! 
Treba više sati provest za knjigom!!! 
Ha...možda faks ipak nije za tebe, pa ima posla... 
trafika, dućan... 
neće nam to bit' lako reć ljudima, 
a opet volimo te takvog kakav jesi" (bez presinga?)

Drugi: Oni su izbezumljeni:
"Vidiš ti kako je to težak fakultet... 
al' opet, nema veze - dogura si najdalje nego šta bi iko od nas! 
Bravo, dušo! 
Ne daj se!
Ako se malo i odulji, ne brini, 
stisnit ćemo se nekako, 
ako ti želiš i dalje studirat. 
Polako ti, po svom..."

9. Nakon 5 ili 8 godina, uporni dođu do diplome.

Prvi: "Ajde, više bogati da i ti dobiješ taj papir!!! 
Sad ćeš nać posal i odselit se!" 
Pun kufer više i studentu i roditeljima, ako si oduljio taj faks: 
"Ja sam tad već imao obitelj, radio i kupovao stan!" 

Drugi: Slavlje traje tjedan dana. 
Ponosni su, plaču, javlja se cijeloj obitelji, ma gdje bila, BEZ prigodnog:
 "Ah, malo mu je duže trebalo...." 
Osvjetlao je obraz cijeloj obitelji, 
započeo novu generaciju obrazovanih ljudi. 
Kruna je svih obiteljskih generacija.
                                                                                             
                                                                                          -  moja Prvorođena -

***

Očevi moje djece i ja smo Prvi. I dok sam se smijala pišući njezine riječi, bilo je natruha u kojima sam se blago prepoznala, odnosno prepoznavala sam više nekog od očeva. I stislo mi se oko srca. Ovo je možda malo iskarikirana podjela, ali svakako je za zamisliti se... 

Djeco moja, fakultetski obrazovana, 
oprostite za eventualne bedaste greške, koje su se potkrale,
u moje ime i u ime vaših očeva. 

Od kada sam vas rodila, ponosna sam do neba na vas, za SVE!!!

Nema komentara:

Objavi komentar

link within

Related Posts with Thumbnails