troskok

by David LaChapelle

Život je nepredvidljiv.

Ponekad se, tako

 zateknete u situaciji 

koja je 

'granična'.

Ne svojom zaslugom,

ne svojom krivnjom

i niste 'trebali znati'!

Jednostavno se nađete 

u krivo vrijeme, 

na krivom mjestu, 

u krivom društvu.

Ako ste pri tome svjesni 

što je sve krivo, 

 na dobrom ste putu
da odreagirate

misleći pri tome 

na vlastitu glavu.

Zatomite nekakvo šokiranje, iznenađenje, čuđenje.

Situacija je to koja nam dokaže 

da smo sazreli i da možemo čvrsto držati 

vlastite uzde u rukama.

Ne treba vam kočijaš, 

možete i sami 

jednopregom 

zbrisati.

Bez pokušaja 

dokazivanja, 

objašnjavanja, 

analiziranja,

 filozofiranja, 

koji ne vode ničemu, 

u hipu treba zbrisati,

spasiti se.

Još mudrije je ne voditi računa 

kako drugi komentiraju 

vaš lastin rep 

koji je jedino ostavio 

bijeli trag na plavom nebu.

Kad jednom nestanete,
imat ćete dovoljno vremena
da u svom zaklonu
saberete misli,
da se oporavite,
da uvježbate skok,
razgibate prepone,
da srce stekne kondiciju.
Jelenji skok kojim ćete
preskočiti i zaboraviti
onu jezovitu situaciju
s početka priče.
Jednim uvježbanim skokom
moguće je preskočiti svašta.

Ako aterirate kruto,

zaboli vas Ahilova tetiva

ili iskrenete gležanj,

ništa strašno... proći će.

Ostavit ćete bolan doskok

na istoj onoj stranici 

s koje ste se izbrisali.

Iduća poglavlja bi trebala biti 

puno lakša.

Dopustite im da se dogode.

Bez očekivanja, 

požurivanja, 

nestrpljenja.

Smireno napišite broj novog poglavlja

i onda se zaustavite.

Neka se vaš roman ispisuje 

bez zadanog scenarija.

Evociranje
onoga što ste preskočili 

nije potrebno, 

više nikada.

Ostavite to u prošlosti.

I nemojte biti ogorčeni.

To daje loš izraz vašem licu.

via una bella vita