Odustala sam od cirkuske karijere, srećom

(ovo je prekjučerašnji prizor, kad sam zamalo otišla na kupanje)

Jedno od mjerila koliko si dobro,

mogu biti i čarapice 

dviju odraslih žena 

dok se ljujuškaju 

za vrijeme sušenja.

Sama sam ih kupovala,

dakle, 

moja je duša 

radosna,

unatoč svemu i svačemu.

Rijetko tko zna za živopisne boje pamuka

na mojim stopalima,

odnosno samo oni koji se motaju po kući,

a skinula sam tenisice 

ili mi je spuznula papuča s noge,

ali bitno da ja znam!

Obuzme me čisto veselje

dok ih navlačim,

a nije regres u pitanju.

Ne znam kako mi je došlo da uvedem 

taj žarki spektar boja

koji je potpuno normalan jedino 

sudionici karnevala u Rio de Janeiru,

ali, baš mi je drago da jesam.

Danas, recimo, dok mlati vjetar,

pljušti kiša puna saharskog pijeska,

neraspoloženje raste,

tlak pada,

sve je kod većine stalo,

pogled na moje noge

u tirkiznim čarapicama,

nameće mi sedam divnih asocijacija.

Sedma je nastup u cirkusu,

zanimanje koje me fasciniralo u najranijem djetinjstvu.

Mislim, bolje da sam odustala od tog sna.

Ipak.

U ovim bi godinama bila trapez zamijenila 

mjestom ljupke pomoćnice žonglera

što i nije tako uzbudljivo.

Ako na neki,

čak i na tako šašav način, 

sebe možeš uveseliti,

automatski preskočiš sve kategorije nezadovoljnih

kojima je ovako težak biometeorološki dan

uklonio ugodan izraz lica!

Ako nemate nikakav bedasti, maleni, beznačajni, olako izvediv štos

koji vam neočekivano može pripomoći

dok opet ne grane veliko žuto sunce,

pojedite nešto ljetno

popijte čašu crnog vina,

svakako završite slatkom točkom

i kavom sa šlagom.

I ne urlajte na bližnje svoje, pobogu ljudi.