ACCABADORA me 'smantala'

Nakon čitanja "Accabadore", 
nehotično se desilo 
da sam morala o knjizi razmišljati 
puno više od nekoliko dana.
Ili, bolje reći, morala sam se 'oprati' od nje,
skoro kao bapski običaj 
da ona koja je 'uredila' mrtvaca 
mora svu robu sa sebe skinuti 
i oprati je - čudan osjećaj.

Najprije sam provjerila postojanje 
'izvršiteljica' na Sardiniji.
Tko pročita ovu knjigu,
 zasigurno napravi 
svoje malo istraživanje,
sigurna sam da nisam jedina.

Onda sam smirila u sebi
 emocije, mirise, boje, običaje...
 sve osjete, slike, zvukove, 
cijelu Sardegnu koja je odjednom 
vrlo živo postojala tu, nadomak mene,
zajedno sa svojim živopisnim likovima.

Pa sam sabrala doživljaje odlične knjige, 
koju mooožda JA nisam trebala pročitati
ili barem ne u ovom peirodu,
ali hipersenzibilna bi bila i tada
i u drugom nekom vremenu.

Nakon toga sam odgovorila na pitanja 
koja su se rojila u mislima.

Ostali su samo čudni snovi,
čije pojavljivanje u mojoj spavaćoj sobi 
objašnjavam pročitanom snažnom pričom,
koja sadrži tooooooliko toga...
ne samo postojanje starice koja ima ulogu kao l'ultima madre,
toliko je toga satkanog i opšivenog i ispečenog i provučenog i ubačenog
  između svih tih divno iznizanih rečenica,
koju samo povlašteni mogu spoznati do srži...
A ti snovi moji,
valjda će iščeznuti
skupa s ciklonom koja trenutno 
opasno ljulja 
strahovito visoke čemprese
kojima je moja kuća obrubljena.

Klin se klinom izbija.
Ljubavno štivo na 'kantunalu'.
Okus kolača u ustima.
Miris čisto ispeglane robe podražuje moje receptore njuha.
Lagana, vesela, ležerna muzika u uhu.
Netom oprana kosa ni-ka-ko nije upletena u starinsku punđu.
Crni šal s resama spremljen na visoku policu.
Knjiga vraćena u knjižnicu.
'Sposobna' knjiga,
dobra knjiga.