S obzirom na neprospavane noći,
oprošten mi je kasni i usporeni doručak,
odnosno produženo ispijanje kave.
Ispred 'guantijere' s doručkom,
stoji razlog mog osmijeha:
'kartolina' iz Budimpešte.
U cijelosti se rastopim kada dobijem
normalnom,
da ne kažem starinskom poštom,
bilo razglednicu, bilo pismo - što je danas takva rijetkost.
Milo mi je kada me vlastiti potomak
iznenadi i razveseli takvom gestom.
Jer onda jasno vidim plodove
dugogodišnjeg strpljivog i nježnog usađivanja
ljubavi, ljudskosti, smisla za pažnju, detalje koji su važni, međuljudske odnose, la, la la.
Tekst na poleđini razglednice ne sadrži
šturo i s nogu našvrljano
'puno pozdrava od ili iz',
nego mini pričicu punu topline.
pa još pismene.
Divota je to...
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.