hitchcock?

I dok se dinamično nižu događaji

oko mene,

sasvim mirno razmišljam

da nestanem iz svog života

na određeno vrijeme,

na nepoznato odredište.

I baš mi se, između dva gutljaja hladna,

ta ideja čini

spasonosna, visprena, hrabra, ali obligatorna.

Egocentričan pogled na sebe, podstiče me na poduhvat.

Zapravo neee... nema egocentričnosti tu nimalo,

prije bih rekla da se radi o samospašavanju uz 'svijet neće stati' ili 'zemlja se neće zaustaviti'.

Odlučim li se na "The Lady Vanishes",

očuvat ću sebe

i još se vratiti spremnija za daljnju pomoć

koja se od mene išće...

- Koliko sam puta do sada nestala u nepoznatom pravcu?

- Nikada.

- Nije li vrijeme da se odvažim na to?

- Čini se da jest.

- Što se onda čeka?

- Nekoliko dana da se slegne doživljaj u meni.

- Samo to..?

- Samo to.