Život je neshvatljivo čudo
jer se neprestano sipa i osipa,
ali ipak traje i opstaje..."
I. Andrić
I. Andrić
(by vlada marikovic)
via google images
Svatko ima svoju ćupriju.
Zahvalna sam što se ne radi o visećem mostu.
Ufam se u izdržljivost i neuništivost kamena.
Nek' je barem malo slična onoj preko Drine.
Čita vam se...ponovno, možda!?!
Izvolite, molim.
Tia Maria Svircevic: Mostovi koje sam gradila u zivotu vecinom su nevidljivi al upravo oni prenjeli su me na bolju stranu!
OdgovoriIzbrišie book? svaka vam cast na ponudi. hvala.
OdgovoriIzbriši...ko na Drini ćuprija.
OdgovoriIzbrišiL
Milo mi je za komentare.
OdgovoriIzbrišiTebi L pusa velika...
Jednog jutra nedavno mi je draga osoba dala tu knjigu u ruke
OdgovoriIzbriši:)))
OdgovoriIzbrišiČudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni ,
OdgovoriIzbrišii još čudnije:kako četo nam baš to malo nedostaje.
Ivo Andrić,
L
Da...iako, ključna riječ je 'često', što znači da ipak ponekad možemo biti dovoljno prisebni, pametni, promućurni...pa prigrabimo,osjetimo, ispunimo se srećom, koja je često na dohvatu ruke, ali je nismo prepoznali, jer je... prejednostavna...
OdgovoriIzbriši