Nije da ne mogu kao
one woman band
nastupati,
no kao da mi je trenutno
instrument previše,
da bi proizvela suvislu muziku.
Odnosno, čak i proizvodim
slušljivu melodiju,
ali kiksam s aranžmanom.
Lako li je reći da pokušavam doći u zen,
međutim nisam tip
koji lako pronikne
u istočnjačke tehnike,
pa improviziram,
što možda i nije dovoljno ljupko.
Možda trebam šaptača.
Svakako, ako naiđete na dva konca
koji slobodno lepršaju
u prostoru,
bez brige... moji su,
poispadali su mi iz prezauzetih ruku,
samo mi ih dodajte, molim vas,
ispustila sam ih nehotično,
ne mogu ih dobaviti...
Hvala.
Hvala.
via google images
Fino napisano drugarice
OdgovoriIzbrišiZdenko Budimir: ima i mojih koncica u zraku , da ne bude zabune :)))
OdgovoriIzbrišiJa ti vraćam oba konca, mama. Volim te.
OdgovoriIzbriši...znala sam da su mi voljene ruke dodale izgubljeno, osjetila sam to.
OdgovoriIzbrišiVolim te!
Uzvraćam uslugu, ako se nedajbože desi,s najvećom pedanterijom, brzinom, ljubavi, znaj...